Физика је интересантна јер су јој експерименти као мађионичарски трикови.
Физика је важна за цео живот, зато неке ствари морају да се запамте за цео живот.

Често ћемо користити сајт fizis.rs  Овде бирамо основну школу, па 6. разред. Обавезно погледајте и експерименте (видео прилоге) ако постоје на крају лекције.

ОБНАВЉАЊЕ – МАСА И ТЕЖИНА


На сајту fizis.rs бирамо поглавље „Маса и густина“ па затим најпре део „Маса тела и закон инерције“, а затим и "Тежина тела". Потребно је прочитати текст у вези масе и тежине.
Додатна обнављања добили сте у Вибер групи.

Домаћи рад:

За домаћи рад треба написати у свесци и то научити, следеће (преписати и текст питања и задатка):
1. Шта је маса, која је ознака и основна јединица за масу? (Објашњење - дефиниција масе је она једна реченица која садржи реч инертност).
2. Како гласи први Њутнов закон (закон инерције)?
3. Због чега путници настављају кретање напред када аутомобил у коме се налазе закочи? (Имате одговор у тексту у вези кочења бицикла).
4. Написати дефиницију тежине тела (било коју од две дефиниције), ознаку за тежину, њену формулу и јединицу за тежину.
5. Решити задатак бр 14 из збирке на страни 124.(Објашњење: слично као што смо овде рачунали тежину на Месецу. Размисли, када тело пада, да ли делује неком силом на неку подлогу? Значи тежина му је...
Рок и додатна објашњења дата су у Вибер групи.

ОБНАВЉАЊЕ - ГУСТИНА

Видели сте да је густина однос између масе и запремине неког тела.
Вероватно је неко покушао да се нашали са вама постављајући вам питање и тражећи брзи одговор, да ли је већа маса килограма гвожђа или килограма стиропора. Интуитивно осећамо да је гвожђе гушће, па ако не обратимо пажњу, можемо одговорити да је већа маса тела од гвожђа, иако је речено да су обе масе 1 кг.

Овде треба обрадити пажњу на запремину. Јер стиропор масе 1 кг је мнооого већи Од 1 кг гвожђа. Сада схватамо везу између густинe, масе и запремине.

Замислите да сте (слично Архимеду) добили понуду награде да одредите да ли су два тела направљена од истог материјала, ако имају исте масе. Решење је да морају имати исте густине. Ми знамо да је густина однос масе и запремине, и знамо да су им масе исте, али не знамо да ли имају исте густине. Онда само проверимо да ли им је иста запремина (без обзира да ли им је облик другачији). Потопимо их у мензуру и видимо запремину. И добијамо награду.

Ако су тела састављена од различитих супстанција, онда рачунамо средњу густину тела, односно саберемо све масе и саберемо све запремине, па  укупну масу поделимо укупном запремином.

Формула за густину је


Домаћи рад:

Одговорити у свесци на питања (преписати и текст питања):
1) Која је формула за израчунавање густине тела и које две јединице за густину најчешће користимо?
2) Како се рачуна средња густина неког тела? Написати и формулу.
3) Решити следеће задатке из збирке: задатак 21, 22, 23, 24 и 25 на страни 126, као и задатке 30 и 31 на страни 128.

ВИДЕО ЛЕКЦИЈА ОВОГ ЧАСА ОБНАВЉАЊА - ОБАВЕЗНА! -> клик овде

Рок за слање домаћих задатака (и претходне и ове лекције) је уторак 05.мај 2020. до 8 h увече.



ОБНАВЉАЊЕ - ПРИТИСАК

Притисак чврстих тела

Када притискаш прстом на површину стола ти вршиш притисак одређеном силом на површину коју заузима твој прст. Јасно је да су за притисак као физичку величину важне: јачина силе (и њен правац и смер деловања) и величина површине на коју сила делује.
Притисак се означава малим латиничним словом p, формула je  p = F/S, a jединица за притисак je паскал Pa = N/m2  (јер за силу F јединица је њутн, а за површину S је метар квадратни).

Обрати пажњу на формулу. Види се да је у делиоцу (имениоцу) површина (S), а то значи да што је површина већа, притисак је мањи. Такође, види се да је сила (F) у дељенику (бројиоцу), што значи - што је сила већа и притисак је већи. То је јасно само по себи: што јаче притискамо силом, већи притисак остварујемо. А и обрнути однос површине и притиска је јасан. Зато је бургија бушилице узана, а не широка, да би притисак био што већи. Такође, ескими на ногама имају сличуге, не да би се клизали, већ да би површина којом газе била што већа и тиме притисак што мањи, како не би пропали у залеђену воду.

Хидростатички притисак и спојени судови

Хидро (вода,течност) + статика (мировање) = хидростатички притисак (притисак у течности која мирује).
Хидростатички притисак зависи од:
•     густине течности (ρ);
•     јачине гравитационог поља (G);
•     дубине на којој се мери притисак (h).
(h – се рачуна од горње површине течности до посматраног места)

p = ρGh

Хидростатички притисак којим течност делује на дно суда не зависи од облика суда ни од масе течности у суду, већ само од густине течности, јачине  гравитационог поља на месту где се налази течност и висине стуба течности у суду.



У спојеним судовима нивои исте течности налазе се у истој хоризонталној равни. По том принципу функционише градски водовод (јер резервоар на брду или водоторањ у равници, изнад је висине свих цеви у зградама, тако да и највиши спратови имају воду). Неке фабрике имају водоторњеве (види код "Yumcа") не због висине својих зграда, него да би увек имали воду и да би имали јачи притисак за потребе својих машина (рекли смо - хидростатички притисак зависи од висине стуба течности).

      
1. пумпа; 2. резервоар; 3. зграда


 Атмосферски притисак


Из географије знаш да је Земља окружена ваздушним омотачем који се зове атмосфера дебљине око 200 км. Тај ваздушни омотач врши притисак на Земљину површину, а и на сва тела на њој и назива се атмосферски притисак.
Италијански физичар Торичели први је одредио овај притисак веома једноставно: узео је стаклену цев од 1 метра затворену на једном крају и напунио је живом. Када је потопио цев са отвореним крајем у посуду са живом, мало живе је истекло, а остало је 0,76 метара. Тако је успостављена равнотежа између притиска живиног стуба и атмосферског притиска, а помоћу формуле p = ρGh  лако је израчунао живин, а тиме и атмосферски притисак.



Атмосферски притисак мења са променом надморске висине (и дубине) и због временских прилика. За мерење атмосферског притиска користе се барометар, а за мерење притиска у затвореним гасовима и притиска на различитим дубинама испод површине течности користе се манометри.
Практична примена: када се пењеш на врх планине и имаш барометар, знајући притисак лако можеш израчунати надморску висину на коју си се попео/попела. Такође атмосферски притисак користимо за одређивање временске прогнозе.
За мерење атмосферског притиска користи се још и јединица бар:
1 bar = 100 000 Pa

Паскалов закон

Спољашњи притисак који делује на затворене течности и гасове преноси се подједнако у свим правцима. Ово сте приметили и сами када сте пумпали гуму бицикла или дували у балон.



Дакле, притисак који настаје услед дејства спољашње силе једнак је у сваком делу унутрашње запремине суда.

Најчешћа примена Паскаловог закона је на хидрауличне пресе и дизалице.

             

На основу Паскаловог закона, притисак се преноси подједнако у свим правцима.

  p1=p2      p1=F1/S1    p2=F2/S2      =>   F1/S1 = F2/S2  

Сила F2 која делује на шири клип S2  већа је од силе F1 која делује на ужи клип S1, и то онолико пута колико је површина већег клипа S2 већа од површине мањег клипа S1 .  Зато можемо мањом силом на мањој површини остварити већу силу на клипу са већом површином.

Домаћи рад:
1) Преписати у свесци само једну од ових лекција обнављања притиска и то ону која вам се највише свиђа.
2) Решити следеће задатке из збирке: задатак 8. (153 страна), 15. (155 стр.) и  24. (157 стр.).